Програм Српског покрета Двери
Српски покрет Двери је политичка организација породичних људи и родољуба који имају хришћански и државотворни поглед на свет и политику. Модерни конзервативизам Двери управо подразумева очување наших најбољих традиција и осавремењивање нашег друштва у складу са њима. Јер, конзервативно не значи назадну, превазиђену и окамењену политичку идеју, како се то жели приказати у неолибералној и комунистичкој политичкој мисли, већ чуварно и динамичко даље развијање друштва и државе са опрезом и пажњом. Политичка визија Двери је ставити породицу и породичне вредности на прво место и понудити развојна економска решења, са фокусом на домаћу привреду и пољопривреду, стварати праведно друштво како у погледу борбе против криминала и корупције тако и у погледу мера социјалне правде, и бринути о безбедности и суверености Србије.
Од „Новог народног договора“ са којим смо се појавили у политици 2011. године, преко политичког програма са којим смо регистровали нашу политичку организацију 2015. године и постали парламентарна политичка снага од 2016 – ево већ 10 година траје континуирана и доследна политичка борба Српског покрета Двери за промену система вредности и обнову демократије и независних институција у нашем друштву и држави. Без обзира на мање или више успешна дневно-политичка и тактичка померања и промене у нашем политичком раду, Двери никада нису одступиле од свог базичног идеолошког идентитета и политичког програма.
Српски покрет Двери је нека врста надзорног органа и контролора не само власти већ и опозиције која би да поново буде власт. И њих неко треба да контролише јер смена ове власти не сме да значи повратак на старо пре ове власти. То је можда и најважнија улога Двери у српској политици: са једне стране, раскринкавање и смена лажних патриота на власти, а са друге стране утицај да будућа власт не буде анационална, антихришћанска и антипородична. Ми смо гарант да неће све остати исто после смене актуелне власти. Кључна реч је ПРОМЕНА СИСТЕМА и уређење државе и институција које неће зависити од једног човека (лидера, вође) нити од других смена у извршној власти.
Ми смо другачији и од власти и од остатка опозиције, и то се види по томе што до сада нисмо били на власти, што смо евроскептици и конзервативци, али и грађанске патриоте и хришћанске демократе, што је једна политичка традиција која недостаје у Србији. Ми смо суверенистичка, патриотска и традиционалистичка политичка опција која јача свуда у Европи и свету, настала на традицијама раних радикала Николе Пашића, антикомунизма, равногорства, монархизма и српске политичке емиграције после 1945. године. За разлику од већине на српској политичкој сцени која проистиче из титоизма – ми се позивамо на старе српске демократске традиције из времена пре комунизма.
Српски покрет Двери је препознатљив по породичној политици и породичним шетњама, економском патриотизму и социјалној солидарности, залагању за повратак редовног служења војног рока, уставобранитељској борби за очување Косова и Метохије у саставу Србије, подједнакој бризи за Србе у региону и расејању, а посебно о српским националним интересима у Републици Српској, Црној Гори и Крајини… Такође, сви они који су против присилне вакцинације, који не желе да Србија постане највећи мигрантски центар на Балкану, који се противе ГМО и изградњи мини-хидроелектрана које наше реке затварају у цеви, који су за домаћи економски интерес а не субвенционисање страних фирми, који не прихватају наметнуту лаж да су Срби криви за све ратове у бившој Југославији и са гнушањем одбацују измишљену кривицу да смо геноцидан народ, који се противе укидању приватности и тоталитарној контроли над становништвом, чиповању личних докумената и људи, централизованим базама личних података и надзору грађана камерама са идентификацијом лица, који се противе ријалити шоуима и систематском урушавању система вредности наше нације – у Српском покрету Двери имају свог политичког заступника и заштитника.
Међутим, поред нашег постојећег програма који је на снази и чију актуелност и вредност је потврдило време и преузимање од других политичких организација власти и опозиције, ми креирамо и нове политичке идеје које ћемо изнети у овом Прогласу.
Промена власти више није довољна. Потребна нам је промена система који не ваља. Србијом управљају исте структуре „дубоке државе“: уједињени интересни монополи политичара, тајкуна, медија, банкара и отуђених служби безбедности. Власт се мењала, али је систем већ 30 година непромењен. После сваке промене власти остајало је све исто или било још горе. Зато смена власти није довољна, већ нам је потребна промена комплетног корумпираног политичког система који овде влада већ три деценије, а у много чему није се променио од 1945. године. Ако је један пут – пут ове власти, а други пут – пут повратка на бивши режим, онда је Српски покрет Двери „трећи пут“: пут промене система и сигурности за све, у коме је Србија на првом месту.
Никад у Србији политика није била без икакве политичке идеологије нити јавни простор без конкуренције идеја, као данас. Зато сматрамо да је тренутак за објаву нових политичких хоризоната и отварање јавних расправа на основу изнетих идеја. Промена система коју доноси Српски покрет Двери почива на следећим становиштима, о којима смо расположени да демократски дебатујемо са другима и другачијима у циљу проналажења сличности и разлика а све у интересу општег добра:
Политика је исувише озбиљна ствар да би била препуштена само политичарима. Треба нам више а не мање демократије. То значи обнову појма демократије и његово превредновање. Савремени српски политички режим је трагичан пример претварања либералне демократије у фасадну демократију, то јест у изборну диктатуру.
Наш велики друштвени проблем је одсуство веће укључености грађана у политику. Грађани се често не користе ни правом да бирају или буду бирани на изборима као једином преосталом облику политичке партиципације. За то време каста професионалних политичара влада Србијом 30 година. Сасвим је јасно да они после избора увек владају без икакве јавне контроле. Србија одавно није имала референдум по било ком питању, као облик директне, непосредне демократије. Имамо политички систем који се претворио у владавину параполитичких монопола који контролишу све сфере друштва, служби безбедности, медија и привреде.
Баш зато више није довољна само промена власти. Морамо комплетно да разградимо овај погубни политички систем и подигнемо нови. Ово је време за нове политичке идеје и нови друштвени дијалог. Више него икад потребна нам је партиципативна демократија, стварно укључивање грађана у политику и свест о томе да „ти одлучујеш“. Треба да тражимо више референдума од републичког до локалног нивоа, повратак одузетих надлежности, прихода и имовине локалним самоуправама и најхитнију промену комплетног изборног законодавства. Без обнове демократије нема повратка нормалном политичком животу нити стварања друштва и државе у којима ће владати сигурност за све грађане.
Истовремено, истичемо очување националне суверености као кључног оквира за очување демократије. Инструменти директне демократије који укључују референдуме, народне иницијативе, грађанске иницијативе за предлагање агенди или опозива, директна дигитална демократија и нова дигитална права треба да буду укључени у нови српски демократски поредак.
Укључивање и учешће грађана у стварању и спровођењу јавних политика сматрамо условом за опстанак демократије данас. Залажемо се за партиципативну демократију као облик много већег личног укључивања грађана у све врсте одлучивања о томе како ћемо живети у Србији. То значи и непосредну, директну демократију и много већи број референдума на свим нивоима као најбољег начина за народно изјашњавање. Избори нису ни једини ни довољан облик демократског одлучивања и морају бити допуњени референдумима о бројним животним питањима на републичком, покрајинском и локалном нивоу, као што је – примера ради – тема улагања средства од пореза на имовину који се убира од грађана у локалним самоуправама. Локалне средине кроз истинску децентрализацију то заиста треба и да постану – локалне самоуправе.
Зато предлажемо отварање јавне расправе о следећим смерницама за обнову српске демократије:
Наш циљ је да грађани а не само странке бирају народне посланике, и да коначно имамо заиста народну а не само партијску скупштину.
Позивамо на отварање широке стручне и политичке јавне расправе, уз коришћење упоредних искустава из других демократских земаља, а све у циљу дебате и договора о коначним решењима која би била плод широког друштвено-политичког консензуса. Желимо оживљавање демократије и вишестраначког парламентаризма у Србији и грађанима нудимо заједнички рад на повећању нивоа партиципативне демократије, односно њихове непосредне укључености у политику и одлучивање.
Као први корак видимо коришћење дигиталних интернет платформи за информисање, комуникацију и изјашњавање. То је нови облик директне дигиталне демократије и проширења демократских права, која представљају увод у обнову српске демократије у целини. Сматрамо да социјално искуство друштвених мрежа треба претворити у политичко деловање, како би грађани могли да смислено, спонтано, тренутно и интерактивно учествују у политичком процесу, да дискутују, буду консултовани и одлучују, остварујући на тај начин Уставом загарантовану народну сувереност и показујући личну зрелост и снагу аутономног одлучивања. Желимо да кроз онлајн демократију, користећи све капацитете дигиталне технологије, кренемо ка проширивању и продубљивању политичке партиципације. Ово ћемо прво применити у својој политичкој организацији: развијамо дигиталне инструменте који ће омогућити да грађани коментаришу, одлучују и институционализују своје одлуке кроз програм и руководеће органе Српског покрета Двери. Кроз овај нови простор за партиципацију желимо да активирамо и охрабримо грађане да предлажу, дискутују и одлучују. Сматрамо да повремени излазак на изборе у дигиталном добу нужно мора да буде допуњен онлајн саветовањима, гласањима, стварањем нових политичких могућности и интерактивним одлучивањем о јавним политикама, уз апсолутно поштовање права на приватност и дигиталну слободу мишљења.
Двери се посебно обраћају младима, онима који су се родили и порасли у дигиталној ери и који је доживљавају као свој природан амбијент, да стваралачки учествују у обликовању сопствене будућности у Србији.
У том смислу, залажемо се за јачање дигиталне инфраструктуре како би сви грађани имали једнак приступ брзом интернету и како би се смањила дигитална подела између старих и младих, образованих и мање образованих, града и села, метрополе и провинције. Због растућег значаја дигиталне сфере, Двери се залажу и за увођење посебног министарства за дигитални развој, дигиталног Савета и Дигиталног менаџера у сваком граду у Србији, као и за Закон о дигиталним правима.
Све до сада поменуто спада у сферу новог патриотизма: уставно-правног и демократског патриотизма који помно прати и чува националну демократију. Нова врста патриотизма може успети једино у оним заједницама у којима је широко прихваћена тежња за стабилизовањем поретка и оснаживањем грађана. Под тим подразумевамо развијање уверења, карактерних особина и склоности грађана које их оспособљавају да уоче и реагују на прве знаке нарушавања уставних и демократских начела, без обзира да ли је то нарушавање резултат деловања и притиска недемократских актера споља или изнутра.
Политика и борба за власт у Србији претворила се у криминал и корупцију у врху власти по свим нивоима, у јуриш и отимачину преосталих државних ресурса, јавних набавки, тендера… Послушни правосудни делатници, рента-аналитичари и медији, дворски лекари и други стручњаци у функцији „слуга режима“, одржавају овако накарадни систем и стичу лични иметак на основу блискости са српским политичарима са врха пирамиде. Једини могући излаз је јако и независно правосуђе. Само независно правосуђе и самостално тужилаштво могу учинити да разбојничка „отмица плена“ после поделе власти постане сувише скупа да би јој се олако приступало. Када лажне дипломе и докторати, партијска запошљавања, стицање огромног незаконитог богатства коришћењем државних положаја, повлаче са собом законом предвиђену кривичну одговорност и лустрацију – биће могуће да се успостави нови систем.
Правосуђе у Србији мора постати заштитник интереса грађана, а не власти. Потребна нам је владавина закона, а не моћних и недодирљивих појединаца. Овде најпре треба заштитити суд и тужилаштво од злоупотреба политичке моћи, односно од самовоље у вршењу законодавне и извршне власти, осигурати да нема недодирљивих и да је свако, па и највиши државни функционери, одговоран за злоупотребу и несавесност у вршењу јавне функције. Што је независније правосуђе то је извеснија правда.
Овде је кључ изградња независних државних институција које неће бити под контролом извршне власти већ под влашћу закона.
Лажни патриотизам уз одсуство институција, владавине закона и правне свести уништава државу. Слаба држава, урушеног правног поретка и лишена суверености, не може бити гарант заштите и остварења субјективних права свих њених грађана. Да би дошло до сигурне владавине права потребни су нам нови механизми за коначно остварење правде у Србији и сваку врсту одговорности. На првом месту и за пример то мора бити одговорност носилаца јавних функција за кршење закона, проневере, прање пара, криминал и корупцију:
За остварење овог новог концепта правне одговорности потребно је изменити и допунити законски оквир, али и ојачати свим потребним ресурсима и материјалним надокнадама запослене у читавом државном систему, почевши од новог тужилаштва и судства, преко нове Пореске управе до специјалне јединице полиције и других служби безбедности које ће бити стављене у ову функцију.
Пре тога треба преиспитати све дипломе и докторате запослених у јавном сектору јер успех будућег, новог државног система зависи од позитивне селекције и повећања квалитета државне администрације. Због тога што данас имамо толико купљених диплома и доктората на најважнијим функцијама у држави – политичке промене морамо започети њиховим отпуштањем из државне службе. Ствари не можемо померити са мртве тачке док не вратимо углед универзитету, академским звањима и знањима и комплетном образовању у Србији.
Многи који су активни на друштвено-политичкој и медијској сцени Србије последњих 75 година заинтересовани су да никада не дође до испитивања њихове одговорности у протеклом периоду. Али су зато грађани Србије веома заинтересовани за одговорност и лустрацију свих оних који су кршили закон у овом периоду, као и одузимање имовине носилаца јавних функција стечене незаконитим путем. Последица спроведеног поступка лустрације била би изрицање привремене забране бављења политиком или рада у државним институцијама и службама. Забрана се може односити на обављање функције народног посланика, председника државе, премијера, министра, градоначелника, тужиоца, судије, директора јавног предузећа, гувернера Народне банке…
Лустрација је неопходна јер решава проблеме корумпираног система у коме деценијама делује иста корумпирана структура политичара, новинара, полицајаца, тужилаца и судија. Овај политички систем је зрео за лустрацију и не постоји други начин његовог оздрављења и очишћења. Доношењем Закона о лустрацији и његовом применом поставио би се нови вид политичке одговорности који успоставља нову државну управу и враћа поверење грађана у своју државу. Као што лице које је било на дугогодишњој робији не може бити полицајац или лице које је осуђивано не може бити народни посланик или одборник – тако лустрација треба да учини да онај ко се показао као склон противзаконитим и нечасним радњама више не може да се бави политиком и ради у државној служби. Лустрација није и не сме бити неконтролисана освета над политичким неистомишљеницима већ политичка и свака друга одговорност за кршење закона и јасна разлика између старог и новог политичког уређења.
У циљу стварања самосталног тужилаштва и независног судства треба истаћи да самосталност и независност нису привилегије у интересу тужилаца и судија већ у интересу владавине права и закона. Потребан нам је тужилачки и судски активизам, а посебну улогу треба да одигра Уставни суд Србије који мора да проактивно врши судску контролу и поништи и онемогући примену свега онога што је у супротности са уставним нормама.
Очување природе за нас има дубоки национални и патриотски смисао. Истински еколог је онај ко је укорењен у својој земљи и ко има свест да је само чувар богатог наслеђа предака, које има дужност да додатно обогати и сачува за будуће генерације.
Српски покрет Двери сматра да еколошка безбедност Србије мора да буде подигнута на највиши могући ниво. Еколошко пустошење Србије и запоседање зелених бисера наше земље од стране најбогатијих говори да власт својом политиком следи налоге корпоративних елита на штету својих грађана. Проблем заштите животне средине у граду и у селу, проблеми здраве пијаће воде, здравог ваздуха и здраве хране, проблеми загађења земљишта, отпада, зрачења и буке, заштита река и шума – постала су питања основне здравствене безбедности нације. Квалитет и стање животне средине део је баштине, али и слика културе и односа према животу једног народа. Еколошка свест мора постати важан део националне свести и елементарног патриотизма. Грађани морају да имају реалну могућност да на време утичу на доношење одлука по питању животне средине.
Двери тврде да српско село има капацитет да од Србије учини водећи еколошки простор. Нови живот на селу, посебно у условима епидемијског ризика и друштва тоталног надзора у градовима, пружа реалну перспективу за добар живот, рад у здравом окружењу, здраву исхрану у породичном амбијенту. Али то значи државну подршку селу и животу на селу, као и повратницима на село: путеви, подршка пољопривреди и брз интернет, као почетна основа, а уз то и рад школа, амбуланти и разних мобилних служби: мобилна трговина, мобилна здравствена нега, мобилна брига о старијим, мобилна културна понуда, мобилна ветеринарска станица и стручна пољопривредна служба…
Пре свега другога треба дати селу статус какав заслужује – на првом месту вратити му законски статус и име “село”, имовину, управу над својим атаром, сагласност локалне заједнице на све промене у њиховој средини које утичу на живот и природу, заједничко управљање и део прихода од државних јавних предузећа која располажу и газдују природним ресурсима у атару села. Дакле, сеоска заједница мора да се пита, располаже и управља својим средствима. За села у заштићеним подручјима би важила и додатна правила везана за заштиту животне средине, локално становништво би било укључено у саму заштиту и имали би привилегију што ту живе.
Треба одбацити догму о слободном тржишту и ослањање на увоз хране, посебно у овим условима глобалног здравственог ризика, и обезбедити прехрамбену безбедност и самодовољност.
Двери сматрају да је потребно успоставити нови, зелени друштвени уговор у Србији. Ми се залажемо за народну одбрану права на заштиту природе. Није све на продају! Србија не сме бити претворена у депонију, извор заразе и болести. Зато Зелена акција Двери доноси изразито модерни, а конзервативни приступ очувању животне средине, јер конзервативно значи чуварно и најбоље се може разумети и применити управо на екологији.
У овом правцу, Зелена акција Двери предлаже дугорочно увођење зеленог патриотизма у институције, образовање и медије кроз формирање једне врсте „зелене културе“ живота у Србији:
Град у Србији данас је град дестабилизованог идентитета и нејасне перспективе, град који губи на значају, дезоријентисани пост-социјалистички и пост-индустријски град, без јасног модела развојне, породичне, зелене, омладинске и културне политике.
Двери град виде као „стање духа“ његових грађана, као скуп материјалних, знаковних, емоционалних и дискурзивних симбола који обликују слику о себи, али и званични наратив и спољашњу репрезентацију града.
Културна концептуализација јавног простора подразумева да је град-палимпсест, да се састоји из више нивоа значења и сећања, од скупова знакова – архитектонских, споменичних, уличних и јавних симбола. Град је арена дискурса који се боре за интерпретацију наслеђа и конструкцију новог идентитета. Град је текст који се стално обнавља, који није пуки простор, већ место у које је уписано значење које се непрестано ишчитава.
Српски покрет Двери, полазећи од потребе за урбаним животом, истиче да грађани имају „права на град“, што укључује послове промишљања и одлучивања о граду у коме се живи, нове урбане стратегије, очување архитектонског наслеђа и културне меморије града, као и креирање нових урбаних идентитета. „Нови град“ видимо као отворени демократски простор који умрежава заинтересовано и активно грађанство и ствара претпоставке за директну партиципацију у осмишљавању и доношењу јавних политика у вези са стварним потребама људи који у свом граду живе. Грађани имају апсолутно право на демократско управљање својим градом.
Полазећи од става да је подела на јавни и приватни простор конститутивна за сам појам града, противимо се надолазећем тренду тоталне приватизације јавног простора и ресурса. Грађани имају право на транспарентно управљање јавним простором и праведно коришћење јавних ресурса. Грађани имају право на здраву и зелену животну урбану средину. Двери ће посебну пажњу посветити зеленим урбаним интервенцијама.
Повећаћемо број јавних чесми и тоалета увођењем стандарда доступности воде као јавног добра на територији сваке општине. Радићемо на очувању свих градских паркова и вртова, као и формирању нових и њиховом повезивању са стамбеним четвртима. Направићемо паркове атрактивним и безбедним делом урбаног простора. Усвојићемо програм креирања шумског зеленог појаса око града на градским и државним земљиштима. Посебно ћемо подржати пројекат урбане пољопривреде спровођењем програма који одређује одговарајуће општинско земљиште за заједничке повртњаке за привремену и дугорочну употребу. Треба омогућити сваком грађанину који то жели да се бави градском пољопривредом. Овај програм биће под надзором градског зеленог менаџера.
Повећаћемо наменска средства општине за рекреацију грађана у природној околини града. Регрутоваћемо општинске инструкторе за децу из вртића и школа за рекреацију у природи и обезбедити јавни превоз у дане намењене тим активностима.
Двери се залажу за радикалну промену урбане мобилности. Потребно је подстицати повећање укупног удела бициклистичког саобраћаја и пешачења у укупном градском саобраћају. Нови српски град треба да буде град бицикала и бициклизам треба ставити у центар новог урбанистичког планирања.
Двери полазе од става да Нови град мора да врати самопоштовање и самосвест кроз очување свог наследног идентитета и производњу новог смисла и значења. Сматрамо нужним ревитализацију институционалне културне праксе очувања градске материјалне и духовне баштине, али и подстицање савременог стваралаштва и креативних индустрија. Залагаћемо се за доделу јавног простора на коришћење уметнички најатрактивнијим и најкреативнијим програмским идејама и удружењима.
Нови српски модерни град мора бити град по мери човека и породице. Породични град мора бити град деце. Породични град мора бити град здравља, а то значи град спорта, здравих стилова живота и здраве хране. Развијаћемо програме раног укључивања деце у спортске активности. Радићемо и на раном укључивању деце у културно стваралаштво. Охрабриваћемо породице кроз систем културних ваучера да посећују културне локације и имају приступ комплетној културној понуди града. Посебну пажњу посветићемо развоју дигиталне компетенције младих и координирати рад на дигиталној безбедности деце. Породични град јесте и град кућних љубимаца. Улагаћемо у зелену инфраструктуру која подржава активан породични начин живота у еколошкој урбаној средини са својим кућним љубимцима.
Двери подржавају дигитални систем отворених података: о квалитету ваздуха и воде, паркинг местима и безбедности на путевима, градском превозу, општинској имовини и приходима општинских предузећа, јавним набавкама, урбанистичким плановима… Дигитализација омогућава директну електронску демократију: електронско гласање на локалним референдумима, укључивање у креирање дела општинског буџета, као и дневног реда општинских скупштина.
Српски покрет Двери ће тражити формирање Већа младих, као саветодавног органа Градског (општинског) већа. Развијаћемо дигиталну општину младих, као електронску платформу за предлоге, дискусију и гласање по питањима које се тичу младих. Креираћемо градске дистрикте младих за уметничку продукцију, спортске и едукативне активности.
Нови град истовремено не сме да заборави и мора да поштује и помаже своје старије суграђане, пензионере и стара лица, али и да их укључи кроз посебна већа и волонтерске центре као саветодавна, контролна и оперативна тела. Њихово знање и искуство је драгоцено, а њихова жеља да помогну новим генерацијама може бити значајан допринос друштвеној солидарности, што треба да буде узвраћено мобилним екипама младих волонтера за посету и помоћ самачким и старачким домаћинствима. У новом граду нико не сме да буде заборављен, гладан, усамљен, без струје и воде, као и основне здравствене и социјалне заштите, нити му може бити одузет породични дом. Нови град је простор социјален солидарности.
Остати овде да бисмо направили државу у којој ми одлучујемо, ми контролишемо, ми чувамо и ми живимо. И зато остајемо овде – да променимо систем и да уживамо у плодовима тог лепшег живота у уређеној земљи.
Комплетан досадашњи програм Српског покрета Двери, као и ових пет нових политичких идеја су отворени за јавност. Преко наших дигиталних платформи на друштвеним мрежама, али и теренским обиласком сваког дела Србије и личним контактом биће омогућено укључење заинтересованих грађана кроз постављање питања, саветовање, дискусије и гласање о изменама, допунама и приоритетима нашег политичког програма, како бисмо заједничким снагама направили још бољи програм, али се заједнички борили и за његову победу и примену, што је и јесте суштина партиципативне демократије за коју се залажемо.
Јер, поштовани Грађанине, не заборави:
Ђорђа Јовановића 11, 11000 Београд
+381(0)11/405 22 50
+381(0)69/405 02 52
+381(0)69/405 02 52
+381(0)11/405 22 50
Бошко Обрадовић
© 2022. Српски покрет Двери